Ovih da­na ka­da u Her­ceg No­vom i na nje­go­voj ri­vi­je­ri bo­ra­ve mno­ge zna­ne i ne­zna­ne luč­no­sti, bo­ra­vak Jo­si­pa Jo­ška Bro­za, ime­nja­ka i unu­ka do­ži­vot­nog pred­sjed­ni­ka bi­še ze­mlje Ju­go­sla­vi­je Jo­si­pa Br­za Ti­ta iza­zva­o je pa­žnju mno­gih gra­đa­na, po­seb­no sta­ri­jih ko­ji su još emo­tiv­no ve­za­ni za ime i d­je­lo „naj­ve­ćeg si­na na­ših na­ro­da”.
Ov­dje sam pri­vat­no, ka­že se­dam­de­se­tro­go­di­šnji Jo­ško Broz, sin Žar­ka Bro­za i Ta­ma­re Ve­ger, po­li­ti­čar, na­rod­ni po­sla­nik i pred­sjed­nik Udru­že­nja „Jo­sip Broz Ti­to” ko­je je osno­va­no 2005. go­di­ne
- Kao pred­sed­nik Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je, a i kao unuk i pred­sjed­nik udru­že­nja „Jo­sip Broz Ti­to” du­žan sam da pri­su­stvu­jem svim do­ga­đa­nji­ma ko­ja nas ve­zu­ju za NOB, po­go­to­vo u po­sled­nje vri­je­me ka­da je po­če­lo iz­vr­ta­nje isto­ri­je i la­ži o isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma. Sa­da sam do­šao na kra­ći od­mor u Cr­nu Go­ru i čim sam čuo za ovo, na po­ziv Mi­ha­i­la Ki­li­bar­de, do­šao sam da i na ovom mje­stu oda­mo po­čast svi­ma oni­ma ko­ji su za­slu­žni za po­sta­nak Cr­ne Go­re, na kra­ju kra­je­va, i oni­ma ko­ji su za­slu­žni za Na­rod­nooslo­bo­di­lač­ku bor­bu i sve ono što smo da­li u to vrije­me – ka­zao je on za „Dan”.
Na­sta­vi­li ste tra­di­ci­ju ta­mo gdje je stao Vaš slav­ni djed, ko­ga su zva­li „mi­ro­tvo­rac čo­vje­čan­stva”. Ka­ko je no­si­ti bre­me slav­nog dje­da i ime Jo­sip?
- To je ve­li­ka oba­ve­za, ko­ja je me­ni i čast u sva­kom slu­ča­ju. Mo­je je da bra­nim ono što je on osta­vio kao dr­žav­nik, kao čo­vjek, kao član po­ro­di­ce, sve ono što je on ura­dio do­bro, što je ura­dio za dr­ža­vu Ju­go­sla­vi­ju, sve što je ura­dio za cio svjet­ski po­re­dak, osni­va­njem Uje­di­nje­nih na­ci­ja, Or­ga­ni­za­ci­je ne­svr­sta­nih i sve­ga osta­log. A, što su na kra­ju uspje­li da uni­šte svi oni što su do­šli da mu se po­klo­ne na gro­bu, a bio je mal­te­ne cio svi­jet, ni­kad ta­kva sa­hra­na u svi­je­tu ni­je bi­la. Ali lju­di su ču­do - iz­da­ju sve ono u šta su ne­kad vje­ro­va­li ra­di svo­jih in­te­re­sa i to je do­ve­lo do ovo­ga što se da­nas do­ga­đa u svi­je­tu.
Ka­ko je sa­da u vi­še­stra­nač­koj Sr­bi­ji i osta­lim pro­sto­ri­ma biv­še ze­mlje ši­ri­ti ide­ju KPS me­đu mla­di­ma, s ob­zi­rom da je pri­sut­no do­sta ne­i­sti­na o ono­me što se de­ša­va­lo?
- Po­ku­ša­va­ju da pre­kra­ja­ju isto­ri­ju i isti­nu, ali mi smo tu da je bra­ni­mo. Pr­vi put na­kon 37 go­di­na da je Ko­mu­ni­stič­ka par­ti­ja uspje­la da uđe u par­la­ment u ko­a­li­ci­ji sa So­ci­ja­li­stič­kom par­ti­jom, a nor­mal­no je da bu­de­mo u ko­a­li­ci­ji jer je So­ci­ja­li­stič­ka par­ti­ja na­sta­la iz Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je. Ja sam pred­stav­nik Ko­mu­ni­stič­ke par­ti­je u re­pu­blič­kom par­la­men­tu, ima­mo jed­nog pred­stav­ni­ka u po­kra­jin­skom par­la­men­tu u Voj­vo­di­ni u No­vom Sa­du i to je pr­vi put da su se li­je­ve sna­ge uje­di­ni­le i da će u bu­duć­no­sti to bi­ti ja­ča bor­ba za isti­nu o sve­mu ono­me što se do­ga­đa­lo od 1941. do 1945. Kao i sve­mu ono­me što se da­nas do­ga­đa – re­ha­bi­li­ta­ci­ji svih zlo­či­na­ca iz Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ja stal­no pri­čam da je cilj re­ha­bi­li­ta­ci­je zlo­či­na­ca da se na kra­ju re­ha­bi­li­to­vao Hi­tler, i to je ta­ko kre­nu­lo u Sr­bi­ji i u svim biv­šim re­pu­bli­ka­ma, ali mi će­mo se tru­di­ti da isti­nu iz­no­si­mo svi­ma, po­go­to­vo mla­di­ma ko­ji sve vi­še ve­ru­ju u lje­vi­cu i ko­ji sve vi­še osje­ća­ju da lje­vi­ca ima svo­ju bu­duć­nost.
Vaš djed Jo­sip Broz Ti­to bio je ve­zan i za ovaj her­ceg­nov­ski kraj?
- Po­sled­nji put bio je u Iga­lu za vri­je­me ze­mljo­tre­sa i ostao je tu za vri­je­me ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne. Tre­balo je da do­đe po­sli­je do­če­ka No­ve go­di­ne u Ka­ra­đor­đe­vu, mi smo tu ima­li tu zgra­du, me­đu­tim zbog bo­le­sti je mo­rao da ode za Lju­blja­nu. Ina­če je bi­lo pred­vi­đe­no da od­mah po­sli­je do­če­ka do­đe u Iga­lo i ja sam tre­bao tu da ga sa­če­kam sa na­šom eki­pom iz sa­ve­znog SUP-a, ali na­ža­lost ni­je. U Cr­noj Go­ri se osje­ćam ve­o­ma pri­jat­no, imam tu mno­go pri­ja­te­lja, čak i ku­mo­ve. Za­što bih išao u Grč­ku ili ne­ke dru­ge ze­mlje kad mi je ov­dje udob­ni­je, ljep­šte.
Z. ŠA­KO­TIĆ


Po­ru­ka za či­ta­o­ce „Da­na”

- Mo­ja po­ru­ka je da tre­ba da ži­vi­mo za­jed­no, da se dru­ži­mo, da se ne di­je­li­mo po isto­rij­skim či­nje­ni­ca­ma jer ni­ko od nas vi­še ni­je kriv ko je bio sa ove ili sa one stra­ne za vrije­me ra­ta. Tre­ba da ži­vi­mo za­jed­no da bi­smo mo­gli da na­pre­du­je­mo i bez ob­zi­ra iz ko­je su re­pu­bli­ke svi­ma že­lim da na­sta­vi­mo pri­ja­telj­stvo ko­je smo ne­ka­da ima­li - re­kao je Jo­sip Jo­ško Broz po­zdra­vlju­ći sve či­ta­o­ce „Da­na”.


La­ži ne­će pro­ći

- Ni o ­jed­nom dr­žav­ni­ku se ne pri­ča to­li­ko ko­li­ko se o nje­mu pri­ča – sva­ko­dnev­no, da li lo­še ili do­bro. Stvar je u to­me da na­kon 37 go­di­na ni­su uspje­li da ubi­je­de na­rod da je on bio loš čo­vjek i da je bio zli­ko­vac, što da­nas po­ku­ša­va­ju ali im ne uspi­je­va. Bio je do­go­vor da po­sli­je nje­go­ve smr­ti poč­nu s tim la­ži­ma. Ni­su uspje­li i ne­će us­pje­ti, jer evo i dan da­nas re­ci­mo pred­sjed­nik Sr­bi­je go­vo­ri o Ti­tu, a ka­moli dru­gi po­li­ti­ča­ri i svi osta­li.


Po­no­san na svog dje­da i kćer­ku

- Ja sam po­no­san na to i mo­ram da se tru­dim da to ne iz­ne­vje­rim, da ne iz­ne­vje­rim na­rod bi­lo ko­je biv­še ju­go­slo­ven­ske re­pu­bli­ke i za­to pri­su­stvu­jem na ra­znim me­sti­ma svim ovim do­ga­đa­nji­ma ko­ja su ve­za­na za NOB. Sa mnom je mo­ja ćer­ka Ta­ma­ra ko­ja je osta­la do­sljed­na i ko­ja ne da da se bi­lo šta lo­še ka­že o nje­nom pra­dje­du. Se­stra od stri­ca – Mi­ši­na ćer­ka Sa­ša, ko­ja je u Hr­vat­skoj ta­ko­đe je do­sljed­na ime­nu i od­bra­ni li­ka i d­je­la na­šeg dje­de i mi­slim da smo nas dvo­je, a sju­tra će mo­žda bi­ti i Ta­ma­ra, naj­ve­ći po­bor­ni­ci od­bra­ne li­ka i dje­la Jo­si­pa Bro­za Ti­ta.